Ciljevi 1,2,3...

Juče, danas, sutra.

Hm, kako započeti članak u kom treba da vam predstavim prošlost, sadašnjost i budućnost? Možda najbolje jednom slikom, jer kažu da slika govori više od 1000 reči.

Krenimo redom. Prvo te ignorišu. 

Krenuli smo u avanturu, avanturu za koju tada verovatno niko nije mogao ni da nasluti kako će se razvijati i gde ćemo do kraja završiti. Bio je prisutan entuzijazam i ništa više. Bili smo mali, spremni da učimo, razvijamo se, suočimo sa svakim izazovom. Sve je započeto, jedino kako je u tom momentu bilo izvodljivo i pristupačno, ručno i na mišiće.

Vidite onaj blokčić na slici, papirnu, sada već ofucanu karticu i neki papirni vaučer, štampan lično (taj vaučer je inače moja prva veća zarada iz sistema odštampan da bih kupio lap-top, ako možete da zumirate videćete da je datum izdavanja 22.12.2011. 15:19:12, dakle mi smo i tada imali softver koji je sve beležio u realnom vremenu ali nije postojala tehnologija koje je to mogla da isprati). E da, tako se vršila kupovina i evidencija po firmama, i to firmama koje su eto imale gazdu koji je mogao da vidi malo dalje od sutra. Velike firme nas tada nisu uzimale za ozbiljno jer nismo bili previse interesantni njima, a i konkurencija nas je gledala sa nipodaštavanjem. Međutim mi smo gurali, napredovali, odlazili u druge gradove pa i države kako bi obavili kupovinu i pokazali da sistem funkcioniše.

Onda ti se smeju.

Nastavili smo da rastemo i vodeći ljudi velikih kompanija su počeli da uviđaju da nas je dobro imate za strateške partnere, jer svakako ne mogu ništa da izgube a imaju mogućnost da dobiju lojalne kupce čiji broj stalno raste.  I tako su počeli sa nama u partnerstvo da ulaze MTS, NIS, MAXI, LILLY, TEHNOMANIJA, FORMA IDEALE, OFFICE SHOES, BN BOS, SPORT VISION i mnogi mnogi drugi kako u Srbiji tako i u drugim državama koje su počele da se otvaraju.

Dakle, oni nam se nisu smejali, postali smo ravnopravni partneri. Dobro ko nam se onda smejao? Smejali ste nam se vi dragi drugari. Smešan i komplikovan vam je bio način kupovine po tim velikim firmama.

Eno vidite na slici lilly vaučer, takve slične su imali maxi, tehnomanija, forma ideale i ostale veliku firme, NIS je imao svoju korporativnu karticu, i da, mi smo morali da se prilagodimo njima i njihovom načinu rada, a za većinu stanovništva su ti vaučeri bili jednostavno prekomplikovani za upotrebu. Ljudi su morali da odu do banke, ubace na svoj račun određena sredstva, sačekaju da im sredstva legnu, pa onda treba da uđu u svoju web kancelariju, poruče te vaučere, sačekaju da fizički preuzmu vaučere i onda sa njima idu i pazare. Većina je rekla, kad bude bilo jednostavnije onda ćemo koristiti sistem (Evo to jednostavno je sad stiglo, tako da vidimo jel to bio samo izgovor onda ili ćete zaista sad kad znate da je jednostavno koristiti sistem). Da, taj proces jeste bio komplikovan da bi se uštedelo par procenata, ali nama koji smo verovali u sve ovo nije bilo teško da na ovaj način kupujemo, jer smo znali da je sve to samo privremeno. Odaću vam jednu tajnu, sve te firme iako imaju ogromne promete, neke i po nekoliko milijardi eura godišnje i dalje koristu takvu tehnologiju plaćanja, nisu ništa promenili. Osim, vidite NISa koji kad je prešao kod rusa promenio ime i boju kartice.

A mi, gde smo mi otišli? Otišli smo u opasne vode, vode kada se bore protiv tebe.

Boom, tehnologija je uznapredovala da može da podrži naš program. Juna 2015te izdajemo naše bezkontaktne kartice, vidite onu rozu, srebrnu i zlatnu i našu mobilnu aplikaciju.

Dan danas je ovo vrhunska tehnologija, samo prisloniš karticu na telefon i odradio si plaćanje, ustvari ne da je vrhunska, nego evo pre neki dan sam otišao do banke i podigao novu njihovu karticu, gde mi radnica objašnjava da ima tehnologiju da se samo prisloni na čitač i da je njihov šef prvi to isprobao i da nisu znali iz prve kako da odrade transakciju, da li treba, da li ne treba pin. Mislim se ja u sebi, “e moja ti, ja već 3 godine koristim bezkontaktne kartice i to koje komuniciraju ne samo sa čitačima nego i sa mobilnim telefonima, ali dobro neka si mi rekla šta novo revolucionrano ima u bankarstvu, ipak sam te škole završio pa da budem u toku”. Zlatna je tada imala trogodišnju važnost tako da moja ističe ako možete da vidite na slici juna 2018te. Posle toga su zlatne počele da se proizvode sa neograničenim trajanjem. Ali tako se sve poklopilo da mi posle juna 2018te ona i neće biti potrebna više, a to ćete saznati do kraja članka, tako da kao da su znali do kad treba da traje.

Paralelno sa razvojem ovog sistem plaćanja, u Makedoniji razvijamo, u saradnji sa njihovom bankom koja je otkupila poštu Makedonije, posebnu bankarsku karticu sa našim softverom unutra, i ovo je jedinstvena kartica u svetu koja na svaku transakciju vraća neki procenat nazad bilo da kupite u firmama koje su partneri sa nama bilo u onim koje nisu. Ljudi, banka je stala iza nas i svaka njihova ekspozitura ili pošta u Makedoniji može da vam izradi ovu karticu, koju koristite kao i svaku drugu.

Trećim razvojnim putem je otišla ekipa iz EU. Oni su napravili partnerstvo sa mastercard sistemom i dobili smo naše mastercard kartice, ali nismo platili masteru da dobijemo njhov žig, nego isti onaj softver pod našom kontrolom ubačen u master karticu. Ljudi, mastercard je stao iza nas. Ni jedna MLM firma u svetu nema svoju master karticu. A mi ne jedan nego dva odvojena projekta smo uradili sa masterom jedan u Rumuniji, a drugi u Madjarskoj, Slovačkoj i Poljskoj.

Dobro gde je tu borba, ovo je sve razvoj? 
Pa, kad krenete da radite nešto što niko nikad u svetu nije uradio, normalno da dođe do zavisti, sujete, ispliva pravo lice na površinu, tako da su počele da se vode borbe, kako se to kod nas voli reći, sa domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima. Neću o njima da trošim puno reči, ovi što su pokušali da rasture sistem iznutra su se povukli, otišli svako na svoju stranu. I dobro je što se razvrstalo žito od kukolja (neko mi je jednom pisao kako u našoj delatnosti su loši ljudi, prevaranti i slično. To nema veze sa delatnošću, generalno imaš dobre i loše ljude. Kao što ima dobrih i loših advokata, doktora, čak i političara ima dobrih, kao što ti neki trgovac na pijaci nekad uvali nešto trulo ako može, tako i kod nas uđu neki manje vredni ljudi, misleći da mogu preko noće da se obogate, pa kad vide da ovo nije ta priča i da ovde treba da se radi, otpadnu sami).

Ovi spoljašnji kočničari, koriste se prljavim stvarima, spinuju činjenice, koriste stvari koje samo njima odgovaraju, pokušavajući da nam eventualno naštete. Ali mi guramo napred, u BiH smo bili najdrastičniji gde je naš direktor uzeo i lepo tužio i dobio na sudu te koji su nešto pričali loše bez argumenata. U ostalim državama jednosatvno ignorišemo takve pojave jer se radi o pojedincu. Mada mi je taj pojedinac fascinantan, piše navodno volonterski tamo nešto protiv nas, gubi vreme, energiju. Mislim ako već ima toliko slobodnog vremena ima mnogo stvari za koje se vredi boriti. Ok, apsolutno podržavam njegovu borbu protiv piramidalnih prevara i nek nastavi sa tim, ali nek uzme npr. i teme, nezaposlenosti, odliva mozgova, krađe beba iz porodilišta, lopovluka na vlasti, neka piše npr. o deci koja su obolela posle vakcinacije i neka ispita recimo taj deo oko farmako mafije ako je već toliko pravičan i želi da pomogne ljudima ili ako sme neka piše protiv punjenja budžeta tako što skidaju ljudima kožu s leđa, policajci pecajući da udare kaznu i ispune normu ili poreski inspektori koji jadni moraju po nalogu da pune budžet ili protiv ovih iz parking servisa koji ti dižu auto iako ima 3 puta manje parking mesta od automobile (sad su se ubili od posla kad je bio poljoprivredi sajam u NS-u), udari po parking servisu npr. druže, ili nek se bori za očuvanje tradicije i porodice, očuvanje Kosova na kraju krajeva, sve ove teme su mnogo veće od jedne priče o udruženju potrošača koja je krenula iz Srbije. Neka ponudi rešenje ljudima a ne samo da kritikuje. Ljudi, pa samo u Srbiji je npr. napravljeno preko million kuća, pa opet može da vam dođe jedan dan pijan majstor i kad završi vi vidite da vam jedan zid kriv, a opet ponavljam million kuća napravljeno samo kod nas. A mi pravimo nešto što niko nikad nije uradio i očekujete da u nesavršenom društvu mi sve uradimo bez greške, aj se malo uozbiljimo.

Kažem, ne obaziremo se mi puno na tog pljuvača nego guramo svoju priču i borimo se za isitnu, pa smo u skladu sa tim početkom 2017. izdali knjigu "pismo glava" i skraćenu verziju knjigu "glava", kako bi bar malo ljudima otvorili vidike šta je to uopšte mrežni marketing i razbili predrasude koje su najčešće nastale iz neinformisanosti. A već smo počeli da je prevodimo i na druge jezike.

I onda pobeđuješ.

2. jun 2018. godine. Budućnost će doći i otićemo negde gde možda ni najveći sanjari nisu maštali. Dobijamo mobilnu aplikaciju koja će da objedini sve. Sve što će biti potrebno da bilo ko bude u sistemu i da koristi benefite sistem jesta da svoju već postojeću karticu iz koje god banke da ima, poveže sa tom aplikacijom i kad god nešto kupi u partnerskoj firmi automatski će moći da dobije popust.

Dakle neće više morati da se nose papirni vaučeri i da se ručno vrši evidencija kao sa druge slike, niti da se čekaju vaučeri velikih firmi kao sa treće, čak nećemo više imati potrebu ni za našim karticama (što ne znači da vi koji imate bilo koju našu karticu treba sad da je bacite, sačuvajte je kao deo istorije, pa ko zna možda za 10-20 godina na nekim humanitarnim aukcijama će neko dati hiljade i hiljade eura za tu karticu, jer je bila deo istorije), ljudi neće morati ništa da promene, sistem će biti lako dostupan i primenljiv za široke narodne mase, svi će imati šansu da ga lako koriste, da ostvaruju uštede i zarade.

A 2020.-2022., šta će biti ne znam, dokle će tehnologija otići ne možemo ni da zamislimo, nadam se da nas neće čipovati i da nećemo plaćati tako što nam očitaju barcode sa podlaktice ili od negde, nadam se da ćemo ostati svoji, ali se isto nadam da ćeš ti dragi čitaoče tada biti korak bliže ili ćeš već ostvariti svoje zacrtane ciljeve.

Stani, razmisli, gde si bio 2010.,2014., gde si sada, jel ti se sviđa kako napreduješ u svom životu, jel misliš da si ispunio sve svoje potencijale ili ipak misliš da vrediš više, da još uvek imaš šta da daš i pružiš, prvo sebi, svojoj porodici, pa posle državi i celom svetu. Ako imaš ideju kako ćeš to u budućnosti da uradiš, ja ti čestitam i želim ti svu sreću da u tome uspeš, ako pak imaš želje, motive ali ne vidiš ovog momenta alat kako da do toga dođeš, možda ti ova prilika može u tome pomoći. Mi koji smo krčili put, smo sve dečije bolesti preležali, sada je došao onaj najslađi deo i svi su dobrodošli da nam se pridruže, na vrhu ima mesta za sve, ionako je razuđen ovakvim društvenim sistemom koji je sada aktuelan.

Ako nekog posebno zanima vreme i mesto ove promocije ili ga zanima kako i on može učestvovati u samom sistemu i imati koristi od njega, neka mi slobodno piše na gorjanilijevski88@gmail.com rado ću mu odgovoriti na sva pitanja.

Srdačan pozdrav i puno uspeha u životu

Gorjan Ilijevski

Piramide, još u Bosni? Opet neke piramidalne prevare.

Znate ono? "Čuj čito, odo". E tako će i ovo biti članak o tome da ne samo da smo čuli za to nego da smo proverili lično, usput proslavili smo i 7 godina postojanja naše firme u BiH.

Prošlo je od tada već mesec dana, tako da utisci su se slegli i mogu vam pisati bez euforije i pristrasnosti koja bi sigurno bila prisutna da sam članak napisao odmah po povratku.

Krenusmo rano ujutru iz Novoga Sada, autobus pun ljudi željnih novih znanja, iskustava, koji još uvek imaju snove i žele još nešto više da urade u životu. Prvu pauzu napravismo u etno selu "Sunčana reka", neću sada o njemu da pričam, nije tema članka, ali otiđite, pogledajte, popite kafu, za svaku preporuku, uz Drinu nadomak Loznice se nalazi.

Nastavili smo dalje i tu već na granici nas je sačekao prvi izazov, koji je možda mogao da nas odmah lepo pošalje nazad kući jer nam čika na granici lepo sve objasnio i šta onda mi dalje ima da idemo da proveravamo jel ima il nema. Šta se tu zbilo na granici? Naime, poneli smo 100-150 knjiga "glava ili pismo", za naše kolege iz BiH, e sad mogao je svako od putnika da stavi po 2-3 u lični prtljag i da prođemo tako preko granice, ali mi smo ostavili to u paketu, što je čika carinik jedva dočekao i počeo da filozofira o carini i ostalom. Rekoh tamo "pa unosimo znanje, obogaćujemo ljude, tako da eto dobiće država novu vrednost". Tek on odgovara, "kakvo znanje, marketing, menadžment, to su one prevare, odkad su nam to uveli propali smo". Rekoh "propali smo mi odkad su nas razjedinili ali nema veze".
Nastavi on da lista tu knjigu i da tvrdi pazar, video je da se nedamo, da neće dobiti nikakav mito, ništa. Nastavili smo da pričamo, rekoh: "ajde pijatelju pusti nas, 50 ljudi čeka da vidimo piramide u Visokom, imamo zakazanu turu, zakasnicemo". Tek će on na to: "piramide, pa to još veća prevara". Rekoh: "super, onda idemo tamo da platimo porez na budale, tako da eto to računajte kao carinu". I ništa, vidi on da nismo normalni i pusti nas.

Nastavismo putečestvije dalje, u Vlasotincu lokalna policija jedva dočekala neopreznost našeg vozača i zaradila dnevnicu. Stigosmo mi i do tog Visokog, usput atmosfera u autobusu se zahuhtavala.
Ušli smo prvo u tunele koji se nalaze par kilometara od same piramide, na njima se i dalje radi i još uvek nisu svi otkriveni, ali ovo što je do sada obezbeđeno za posetioce je svakako dovoljno da se vidi da tu ima nečeg i da to nije nastalo prirodnim putem, niti su meštani to tek tako iskopali u zadnjih par godina pa čak i da su iznajmili "krtica brigadu". Neću da vas ubeđujem, otiđite, obiđite te tunele, dobićete puno informacija od vodiča, i nadisaćete se zdravog vazduha i puno drugih lekovitih efekata ćete dobiti, ali opet kažem, nemojte verovati meni, prošetajte tih sat vremena kroz tunele. Ja kad sam izašao prodisao sam, bukvalno nisam ni znao da mogu tako duboko da dišem i kad smo se posle penjali do piramide, a uspon nije bio mali, nisam se ni zadihao. A to je bila samo jedna poseta tunelu, postoje svedočanstva o izlečenju ozbiljnih bolesti nakon nekoliko poseta tunelima...

Posle izlaska iz tunela kad se ekipa okupila jer smo bili velika grupa pa smo išli sa 3 vodiča, krenuli smo da pogledamo i to kamenje za koje pričaju da je piramida.

Tamo nas je dočekao nasmejani, uslužni, mladi vodič koji nam je u nekih sat i po ispričao sve do sada otkriveno i planove za budućnost. Znate, pošto je iznad te piramide metar zemlje koja se tu vremenom taložila i šuma je nikla, a oni to otkopavaju bez pomoći države, nego volonterski i šta sakupe od donacija, trebaće im još 20 godina ovim tempom da sve očiste i da onda imate da vidite piramidu kao u Egiptu na primer. A ova je i veća i starija i pravilnije napravljena od tih tamo svima poznatim piramidama.

Evo jedna slika, šta je iskopano, dakle popeo sam se gore, 30-40 metara sam od grupe i predavača, zaista odao po tim blokovima, inače ti blokovi su takve čvrstine da današnja tehnologija ne može da ih napravi, ali za sve te informaciji, otiđite i poslušajte sami, ja nisam kompetentan da vam o tome pričam. Vi, prijatelji iz Srbije koji čitate sve ovo, pre nego što se nasmejete i kažete da su ovo gluposti, setite se da i mi imamo sličnu gradjevinu, zove se Rtanj, tako da ako se budemo smejali drugima, nemojte se čuditi da će se ostali smejati i nama kad mi krenemo ozbiljno da ispitujemo Rtanj.
Ili vi prijatelji iz Makednije, ovo sam uslikao kad sam se spuštao niz Pletvar iz Prilepa, dolina, trougao, možda jeste, možda nije, ali ne smejmo se tuđem jer nas sutra možda ista sudbina čeka. To što su nas razjedinili ne znači da ne možemo da se ujedinimo oko nekog projekta i izguramo ga do kraja. Idite, vidite pa sami donesite sud, jel ono stovrila neka inteligencija ili je nastalo prirodnim putem, usput ponesite ašov i pomozite "arheološkom parku Bosanska piramida Sunca" da se što pre to sve očisti i onda donese odluka na osnovu svih informacija.

Posle obilaska došli smo u Sarajevo, smestili su u hotel, malo osvežili i išli kud koji mili moji, većina naravno na Baščaršiju na 10 u pola s lukom.
Elem, ujutru smo se spremili i krenuli prema hotelu "Hollywood" gde se održavao seminar. A to je druga stvar zbog koje smo pošli na ovaj put ili treća ako računamo ćevape.

O seminaru vam neću puno pričati, u jednom od prošlih članaka imate malo detaljniji izveštaj sa jednog od seminara na Balatonu. Uglavnom, puno energije, Goran Kapor koji kao i uvek sa oduševljenjem i puno entuzijazma sve ovo nosi i prenosi, njegovo sjajno predavanje. Onda je u jednom bloku odato priznanje partnerskim firmama koje sa nama sarađuju, 10 najačih firmi u našem partnerskom pulu.
Od lanaca benzinskih pumpi, robe široke potrošnje, mobilne telefonije, osiguranja, računovodstvene agencije, firme za tehniku, najvećeg kompleksa hotela, do arheološkog parka Bosanska piramide Sunca, čiji predstavnik iako je bio najmlađi na mene je ostavio najjači utisak. Sve kompanije su dobile plakete, knjige, kao znak zahvalnosti na saradnji koja će se još jačim intezitetom nastaviti i u budućnosti. Ustvari, predstavnici tih kopmanije koji su svi giganti u svojim oblastima su bili malo zbunjeni i zatečeni veličinom naše kompanije. Jer zamislite, nedelja, 500 ljudi došlo, ceo dan sedi sluša predavanja i još je za to moralo da plati ulaz, a nije bilo obavezno. Oni znaju, da se u njihovim kompanijama organizuje neki edukativni seminar, za slobodan dan, još da moraju da plate i da nije obavezan da verovatno niko ne bi došao. A mi smo imali ljude ne samo iz BiH i Srbije, nego iz Makedonije, Hrvatske, Švajcarske, Švedske, Slovenije, Crne Gore...

Na pauzi između predavanja uz muzički program na repertoaru je bila i preukusna rođendanska torta. Posle toga, dodela priznanja za nove karijerne pozicije, preko 150 ljudi je izašlo na binu da im se oda priznanje za uspeh, od novih karijera 2,3 do karijera 7. Seminar su kao i uvek svojim sjajnim predavanjima zatvorili Robert Paušić i dr. Nikola Čanak.

Tu naravno nije bio kraj seminara, spustili smo se dole u restoran gde smo imali sjajnu večeru uz nekoliko pevača koji su pravili štimung. Naravno večera kako i dolikuje bosanskoj gostoljubivosti, sa neograničenim jelom i pićem... Nažalost pošto nas je čekao put nazad za Srbiju, nismo mogli da ostanemo do fajronta, ali ispravićemo to neki naredni put.

Ni to nije bio kraj našoj avanturi, u povratku u autobusu smo imali nastupe dobrovoljaca na mikrofonu i moglo se čuti dosta lepih priča, novih odluka, nove energije, motivacije, ciljeva. I naravno, nama dobro poznata lica carinika, jedva su dočekali da u papirologiji nađu neku grešku, neku ne napisanu rečenicu. Takav je prekršaj bio da je taj carinik guglao pola sata po zakonu da vidi šta da radi, tu su nas jedno sat i po vremena držali, opet tvrdili pazar. Aj, na kraju smo im dali harač, jer kako kažu moraju da pune budžet države. Bili su arogantni, bezborazni, ali nas ništa nije moglo da izbaci iz takta posle onakve energije, ali nisam ni ja baš neko koga mogu tako na viku da uplaše (prijatelji iz BiH znam da imate uticajne ljude tamo, a ja sam uzeo brojeve značaka od njih, pa eto čisto bi mogli da im skrenete pažnju na ponašanje za neki drugi put, a taj harač što su pokupili bi mogli da sakupe između sebe i recimo uplate u fondaciju Bosanska piramida Sunca, da i oni malo pripomognu bržem iskopavanju), eto čisto jedan predlog :).

Sad treba neki zaključak posle svega ovoga da vam iznesem, najbolje da odete do Visokog i procenite sami. Mi ćemo svakako ići opet i na seminar i do Visokog. A oni koji su išli sa nama ali im nešto nije bilo po volji za vas je obavezna revakcinacija MLM vakcinom (eto da ne bude da ne podržavam vakcine da me prozivaju, vidite, čak i ove trovalentne promovišem).

Do sledećeg čitanje, pozdrav i svako dobro, obećavam da za naredni članak nećete čekati godinu dana.

Gorjan Ilijevski

Prevara? MLM - SCnet ili ono što nam se svaki dan servira?

Ne znam zašto ljudi kada ne uspeju u nečemu ili su samo čuli da neko nije uspeo, etiketiraju te stvari prevarama i slično? A opet neke druge stvari smatraju sasvim normalnim. U stvari znam, verovatno im je lakše da optuže sve druge za svoj neuspeh umesto da se pogledaju u ogledalo. Ovde ćemo pričati o mrežnom marketingu i konkretno o poslu kojim se ja bavim Scnet-u u odnosu na neke druge mogućnosti u životu.

Da krenemo redom, od najmasovnije stvari.

Ima li šta lepše? Učiš škole, 12-15-20 i više godina, zaposliš se, ako uspeš da nađeš vezu ili ako si politički podoban ili ako platiš i radiš 40 godina do penzije, i onda umesto da uživaš u zasluženoj penziji, pola primanja daješ na lekove, a ostatak nezaposlenim unucima, milina. Kompletno čovečanstvo je prihvatilo prevaru da to tako treba, radimo za drugog i nikad ne ostvarimo svoje snove. Sreća pa se i taj rad svede na to da ti foliras poslodavca da radiš a i on te folira da te plaća kako voli da kaže Goran Kapor, tako da se nešto i ne ubiješ od posla. Posle posla se vratiš u mamin i tatin stan, upališ neki rijaliti i čekaš promene. Neću više da trošim redove na ovo svima poznato stanje.

Hoću da se posvetim upoređivanju MLM-a sa nekim drugim stvarima koje imaju mogućnost da ponude više od rada za platu.

Možeš na primer da budeš teniser, tenis je sad popularan, uzmi koji god hoceš sport, ovaj mi je prikladan jer je individualan i rezultat zavisi od tebe isključivo, ali princip je isti. Treniraš od malih nogu, odričes se mnogih stvari, školu završavaš vanredno, dok tvoji drugovi izlaze ti izbegavaš jer sutra imaš važan meč, hoćeš da uspeš, da budeš profesionalac, 10000 sati treninga, priprema i budeš 100. na svetu u svome zenitu. Koliko zaradi 100. teniser sveta? Top 10 ili 20 tenisera zarade milione, ovi od 20. Do 100. mesta su da kažemo na nekoj pozitivnoj nuli kad poplaćaju sve troškove trenera, smeštaja, prevoza, poreze.  Šta ćemo sa ostalim hiljadama profesionalaca i milionima dece koji treniraju da bi bili novi šampioni? Zašto se deci prilikom upisa ne kaže da mu je pored svog truda koji uloži šansa da uspe, da zaradi milione iz tenisa ispod nivoa statističke greške? 

Ljudi, trenutno 75 miliona ljudi igra tenis u svetu, a njih 10 zarađuje ozbiljne pare, ako želite u procentima, šansa za uspeh vam je 0,0000013%. Znate šta je najgore od svega, od para od organizacije, sponzora, karata, tv prava i svega ostalog, teniserima pripadne maksimalno 13% u toj preraspodeli, 87% završi u džepovima ljudi koji reket verovatno nisu nikad ni držali, znači ovde imamo prevaru 2 u 1. Jadni teniseri se bore da im pripadne bar 15-16% koliko pripada golferima.

Dobro, nisi talentovan za sport, ili si malo zakasnio da počneš da treniraš ali možda znaš da pevaš ili bar dobro izgledaš, ajde lepo ti nama u neki od ovih talenat programa. Iz celog regiona dolaze ljudi na kastinge, par desetina hiljada ljudi se prijavi za učešće, nekim čudom uđeš u top 10, praviš karijeru čoveče. Prvo šanse da uđeš u top 10 su ti ako je bilo 50.000 učesnika 0,02%. Iako uspeš da pobediš, tvoji honorari su takvi da za života ako ti glas toliko izdrži nećeš zaraditi 1 milion eura. Pitajte pevače o proseku koliko u ovom vremenu imaju od svirke. U svakom slučaju imaš 0,02% šanse da živiš bolje od proseka. Naravno u toku samog procesa selekcije, organizatori su uzeli sve pare za sebe od reklama, sms glasova i ostalog.

Dobro, nemaš neki talenat, ali imaš šmek za biznis. Opet jedna kvaka, nemaš početni kapital, a ako ti je ostavio tata, vrlo verovatno ćeš ti to raskućiti. U svakom slučaju 50% novih kompanija ne preživi prvu godinu, a 95% ne opstane duže od 10 godina, kako u Srbiji tako i u svetu. Pritom i ova preduzeća što opstanu ne izrastu sva u srednja i velika kako bi obezbeđivala vlasnicima ozbiljne prihode, mali broj to uspe.

No, da se vratimo na ove što hoće pare, ali nemaju neki talenat, možda nisu završili ni neke velike škole, još ako im je obraz kao đon, pa aj ti bato u politiku, takvi im tamo trebaju. Šalu na stranu, ljudi iz različitih razloga ulaze u politiku i kao i u svim sferama svuda ima dobrih i manje dobrih ljudi. U Srbiji po raznim partijama, udruženjima ima registrovanih 1.5 milion članova. Zašto svi oni nisu na vrhu? Nemoguće da je 99,999% loše lepilo plakate ili izabralo pogrešno stranu? Dobro, znam da je sada u Srbiji problem da na vrhu nema više mesta ni za dvojicu jer je jedna osoba i predsednik i premijer, ali recimo kad dodamo ministre bude tu 20-ak ljudi u vrhu. Opet procentualno, od 1.5 milion drugova članova, njih preko 200.000 radi na kutijama za izbore a njih 20 uspe da dodje do pozicija moći. Šansa za uspeh 0,0013%. Naravno ako svoj posao radite časno, nećete se obogatiti od tog posla, ali pošto je ovo Srbija verovatno će neki računi na nekim ostrvima biti puni, verovatno kad siđete sa vlasti će vam pretiti nekim hapšenjem al od toga neće biti ništa. Neki koji su odabrali dobru stranu i dobro lepili plakate će dobiti neke mrvice, da ne kažem sendviče, sa kojima će biti zadovoljni, bar do nekih novih izbora.

A da vidimo kakve su mogućnosti u MLM-u? Još 2006. godine 53 miliona ljudi u svetu se bavilo mrežnim marketingom procene su da se gotovo duplo taj broj povećava u roku od 10 godina, tako da trenutno u svetu 100 miliona ljudi se bavi mrežnim marketingom. Podatak koji je meni još zanimljiviji, 20% svih milionera na svetu su svoje bogatstvo stekli kroz MLM. A trenutno u svetu ima oko 15 miliona milionera, pa vi zaključite sami koliko milioner je stvorio MLM, a koliko još porodica živi slobodno zahvaljujući njemu. Iskreno Amerikanci vode najbolje statističke podatke, tako da ću njima što se toga tiče najviše verovati. Oni kažu da zajedno sa Kanadom imaju 5 miliona milionera, od toga njih 600.000 su to uradili kroz MLM. Evo ja ću vam izračunati šansu da postanete milioner, ona je 3% po prvim podacima. Iskreno ovo je za mene bio šokantno velik podatak koji mi je gugl izneo, tako da i da smanjimo duplo, to je 10% svih milionera u svetu (12% Amerika) i šansa za uspeh od 1,5%. Da, kao i u svakom poslu ni u MLM-u neće uspeti svi, iz raznih razloga, ali ovde ne postoji ograničenje u broju ljudi koji smeju da stignu na vrh. Videli smo u tenisu njih 10-20 uspeju, u pevanju isto, u politici takodje i pitanje je da li će svi postati milioneri, dok u MLM-u mesta ima za svakog i svi se trude i pomažu vam da uspete, jer tu važe totalno drugačija pravila. 

Videli smo da teniseri od svih para dobiju tek jedva nešto preko 10%, MLM firme u zavisnosti čime se bave, daju do 50%, ostatak ide za proizvodnju, razvoj i vlasnike, SCnet s druge strane zbog prirode svog posla preko 80% vrati svima koji grade taj sistem i učestvuju u njemu.

Ajde da rekapituliramo potrebne kvalifikacije i šanse za uspeh.

Radiš za platu – šansa da postaneš milioner 0% (prosečan Srbin za svoj radni vek ako mu je plata 400 eura zaradi: 40 god x 12 meseci x 400 eura = 192.000 eura pod uslovom da imaš "sreće" i radiš svih 40 god, znači postaješ milioner za 5 života

Tenis (sport), kako li je tek u slabo plaćenim sportovima koji nisu komercijalno isplativi?

Moraš biti mlad, vredan, uporan, talentovan, puno se žrtvovati, imati cilj, uspeva u 0,0000013%.

Pevanje – moraš biti talentovan ili lep, uporan, raditi na sebi, žrtvovati se, imati cilj,  uspeva u 0,02% sa napomenom da ti to ne garantuje milione nego samo malo bolji život.

Politika – uspeva u 0,0013% slučajeva, postaješ milioner ako kršiš zakon.

MLM – moraš biti uporan, raditi na sebi, imati cilj, uspeva u 3% slučajeva, pa neka je i 1.5% šanse da budeš milioner, a bar još 15% šanse da budeš slobodan, da živiš život dostojan čoveka.

Ako ćemo da uporedimo, u MLM-u, ako uzmemo 1,5% u odnosu na tenis i 0,0000013% imaš 1.125.000 puta veće šanse da uspeš, 75 puta veće šanse u odnosu na pevanje i 1.150 puta u odnosu na bavljenje politikom.

I sad je pitanje ko je ovde lud i ko je ovde prevarant?

Do sledećeg čitanja.

Gorjan Ilijevski

SCnet seminar – mesto gde se donose odluke!

Evo, konačno i ja da nešto napišem na blogu koji vodim.

Došao i ja taj dugo čekani vikend 17.-19. Mart 2017. Međunarodni seminar u Tihanjiju na Balatonu. Pored sjajnih domaćina mađara, skupili su se ljudi sa ex-Yu prostora, Rumunije, Slovačke, Poljske, Švajcarske, Švedske, pa čak i sa drugog kontinenta, iz daleke Bocvane. Nekome je to bio prvi seminar, nekome treći, nekome trideset treći. U svakom slučaju svako je došao tu po nešto. Neko po edukaciju, neko po energiju, neko po odluke kao što naslov kaže, neko po priznanja, neko na druženje i osećaj pripadnosti, neko po sve to zajedno.

Lideri iz raznih država i regiona su organizovali prevoz za svoje ekipe, mi iz Novog Sada smo krenuli četvrtak na petak nešto iza ponoći. Svratili smo do Bečeja po nekoliko saradnika i uputili se ka Tihanjiju. Već oko 9h ujutru smo bili tamo i vrlo brzo smo ušli u sobe zahvaljujući sjajnim organizatorima. Imali smo slobodno do 5h popodne, neko je to koristio za kupanje, đakuzi i saunu, drugi za šetnju i upoznavanje okoline, treći za konsultacije sa saradnicima sa kojima se ne vide često.

U 5h popodne smo imali sjajno predavanje od osobe koja je najbrže postigla najviše rezultate u sistemu od gospodina Vodlija Žolta. Ispričao nam je svoju priču, ko je bio, šta je radio, usponi, padovi, gde je sad. Svako od slušalaca ga je doživeo na svoj način i prihvatio ono što je njemu u tom momentu bilo najpotrebnije. Meni je kroz celo njegovo predavanje ostalo to da je od malih nogu imao jasan cilj, motiv. Tačno je znao šta želi da uradi u životu, nije znao način ali je imao goruću želju i neverovatnu upornost, ta upornost i konzistentnost su ga i u našem sistemu dovela na sadašnju poziciju. 

Posle toga ja usledila večera, a onda i žurka u holu hotela u organizaciji ekipe iz Kragujevca, sa kojima je uvek zagarantovan sjajan provod. Žurka nije trajala do ranih jutarnjih sati jer smo ipak trebali biti spremni i odmorni za sutrašnji dan, koji je bio centralni dan seminara.

Subota jutro, doručak, spremanje za seminar od 9h do 10h, registracija ljudi za seminar, od 10h je seminar već počeo na zaista spektakularan način. U tim momentima i mene obaveštavaju da se spremim da ću i ja imati priliku da pričam na seminaru. Pogledam raspored, super, imam dve pauze do tada, taman dovoljno vremena da spremim da kažem nešto pametno pred skoro 1000 ljudi. Naravno da nisam mogao da odbijem tu priliku i čast iako to do sada nisam nikad radio.

Elem, prvo predavanje, Dr. Nik. Kao i uvek sjajan, nadahnut, pun znanja, ne samo teorijskog nego i praktičnog, ko ga nije slušao, evo link sa jednog ranijeg predavanja pa poslušajte, ono što on priča je primenljivo u svim sferama života i svakako vam  može pomoći. Šta reći, dvostruki doktor nauka, održao stotine seminara, desetine knjiga napisao, morate ga čuti, rečima vam ne mogu preneti njegov uticaj na razvoj svih nas u sistemu.

Zatim su došli sjajni Rumuni na čelu sa Radu Šerbanom, direktorom firme u Rumuniji, ali i osobom koja je opet legenda tamo u mnogo širim okvirima. Uvek ima savete koje su tako jednostavni a tako otvaraju oči, pun životnog iskustva.

Posle pauze za sendviče, došao je na red i blok sa pričama ljudi sa ex-Yu prostora. Prvo su na binu izašli Goca Radovanović, Ljiljana Krsmanović i ja. Odlučeno je da ja kao najmlađi probijam led i prvi pričam. Ne znam šta sam tačno pričao, znam da sam imao sjajnog prevodioca na mađarski, Roberta Paušića, i znam da mi je dosta ljudi čestitalo i iznenadilo se kako sam to dobro izveo, ovim putem im se zahvaljujem još jednom na čestitkama. Zatim Ljiljana Krsmanović, na žalost nije imala puno vremena da iznese sve ono što ona iznosi, ali njena priča uvek otvara um i budi, Goca Radovanović, sa jednostavnim životnim primerima razdrma i natera na razmišljanje, tako je bilo i sad.

Zatim na red dolazi bračni par Jovčić, Željka i Nemanja, puni životnog iskustva i saveta koji uvek dobro dođu u izgradnji posla. Posle njih ex-Yu ekipu zatvaraju još jedan bračni par, Goran i Nada Kapor, iz Sarajeva, ljudi koji vode firmu u BiH i koji uvek imaju nadahnjujuća predavanja, svesni su šta se dešava u svetu i oko nas i svim silama se trude da otvore oči širokim narodnim masama.

Usledilo je predstavljanje poslednje u nizu države koja je zvanično otvorena, Slovačke, pa zatim pauza i blok sa Mađarskim predavačima ili bolje rečeno predavača koji pričaju mađarski. Pre predavača iz svih ovih država bio je deo sa predstavljanjem same države i kulturno-umetničkim društvima sa igrama iz tih država. Rekao sam predavači koji pričaju mađarski, jedan je bio Bodo Barnabaš, osoba puna energije i znanja čija predavanja nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, dok je drugi predavač bio Robert Paušić, osoba koja nosi i gradi ovaj sistem i neko ko vrlo često više veruje u nas od nas samih.

Zatim je usledio deo vezan za priznanja, ali pre toga je predstavljen humanitarni rad kompanije koja je pomogla u pravljenju kampa za decu iz domova preko leta i poslat poziv da se skupe sredstva kako bi se što bolje pomoglo i ovog leta tim mališanima. (Ja sam to veče rekao Babiki, direktorici mađarske kompanije, sjajnoj osobi, da sve moje provizije koje su se u zadnjih par godina skupile u Mađarskoj preko raznih bonusa i slično, prebaci u taj fond.) 

I onda ta dugo čekana priznanja, redom su na binu izlazile nove karijere 7,6, zatim karijere 5, pa 4, posle toga nije bilo mesta na bini koliko je mnogo bilo novih karijera 3 i 2, tako da su se one skupile ispred bine da podele radost zbog svog uspeha, slikaju se, dobiju čestitke, priznanje i sve što uz to ide, značke će im ako već nisu biti dodeljene na državnim seminarima, jer bi se do ujutru odužilo da su se tamo svima značke delile.

Time je zvanični deo seminara i zatvoren. Posle toga smo imali neko vreme da se odmorimo, presvučemo, dok se ta hala nije pretovrila u dvoranu za večeru i žurku. Večera je počela oko pola 10h, sa neograničenim jelom i pićem do ujutru što se kaže. Na bini su se smenjivali razni izvođači, bio je zadovoljen svačiji ukus, sjajna žurka, u stvari svaka naša žurka je sjajna. 

Sutradan usledio je doručak, ja sam iskoristio vreme do predavanja koje smo imali od 11h da se jos jednom okupam i obidjem saunu. U 11h predavanje za ljude sa ex-Yu prostora koje je vodio Dr. Nik. Zašto kažem vodio, zato što je to bila interakcija sa svima nama, i opet sjajni saveti šta treba da uradimo u narednih mesec, dva, tri, do kraja godine i otklanjanje nedoumica oko načina kako to uraditi. Po drugim salama su održavana predavanja za ljude sa drugih govornih područja opet od nekih njihovih uticajnih predavača. 

Posle predavanja, usledilo je pakovanje i polazak nazad. Ali tu se seminar nije završio, u autobusu, čule su se divne priče, svi koji su hteli su na mikrofonu pričali o svojim utiscima sa seminara, planovima za dalje, čule su se neke životne priče ljudi koji su duže ili kraće tu ali za koje nikad nismo čuli, neki ljudi su tad prvi put držali mikrofon posle 30 godina ili uopšte pričali pred toliko ljudi, tu u tim pričama stvarali su se neki novi predavači za neke nove seminare. 

Sledeći medjunarodni seminar je verovatno na istom mestu sledećeg marta, ali pre toga u septembru ćemo imati jedan regionalni seminar, vrlo verovatno u Grčkoj, dok će se svakog meseca po svim državama organizovati državni seminari, na kojima će se donositi neke nove odluke. Sledeći takav u Srbiji je u nedelju 9. Aprila u Novom Sadu, pa slobodno dođite da se sami uverite šta mi to ustvari radimo i učimo.

Sve najbolje sa željom da odluke koje ste doneli sprovedete u delo.

Gorjan Ilijevski

SCnet iskustva koja vam mogu pomoći u rasvetljavanju MLM-sistema

Danas će nam se predstaviti osoba koja nije toliko dugo u SCnetu ali jako dobro poznaje MLM i ima puno živontog iskustva.

"Sa MLM-om sam se prvi put srela 1991. godine preko mog prijatelja (sada nažalost pok.) Parokai Imreta. Tada je radio Amway, a kasnije Fitnes Kaliforniju i Calivitu, čiji je bio direktor. Veoma sam mu zahvalna zbog tog iskustva, koje želim sa vama da podelim. Kad mi je ispričao ideju o MLM-u, ispred mene su bljesnule mogućnosti ovog moćnog sistema (geometrijska progresija, zakon poluge, multiplikacija...) 

Da pojasnim kroz jedan primer:

 

Ako ja uključim 5 mojih poznanika i naučim ih da i oni isto urade, zatim im pomognem da i oni nauče svoje da uključe po 5, koliko će nas biti u mom timu? 1+5 + 5×5 +5×5×5 = 156
I ako svako od nas radi po 4 sata dnevno, za koliko časova ću ja biti plaćena? 156×4=624
Obzirom da ja pomažem ljudima iz mog tima, biću plaćena za 624 časa dnevno!!! Ima li išta moćnije?!! Da li je moguće da negde drugde mozemo više zarađivati? (Mislim na poštene poslove.)

Ljudi se često izgovaraju da nisu talentovani za poslove ove vrste, a ne razmišljaju koliko je ovaj posao prirodan i u potpunosti odražava život. Svako od nas je svojim prijateljima preporučivao ono čime je bio zadovoljan: dobrom frizurom, udobnim cipelama,  dobrim autom... Svi mi i nesvesno radimo MLM, ali uglavnom ne bivamo plaćeni za to. Ako smo prijatelju preporučili da kupi cipele u "Peku", da li će nas gazda "Peka" platiti sto smo mu doveli kupca? Naravno da neće!  E o tome vam ja pričam! 

Mene je oduševila MOĆ MLM-a i počela sam ga primenjivati i u mom osnovnom zanimanju! Radila sam kao profesor matematike u školi,  a svi znamo kolike su plate u prosveti?  Uvek sam morala dodatno raditi, po čitav dan držati časove matematike kako bih poboljšala kvalitet življenja moje dece i mene. Nekada je to bilo i po 14 časova dnevno. Što je mnogo, mnogo je! Nikada to nisam dozivljavala kao problem već sam tražila rešenje! Nisam čekala da se nešto promeni da nam bude bolje, nego sam preduzimala korake  koji će mi pomoći da nađem rešenje. 

Počela sam da radim sa decom u grupama kako bih dobila više vremena. Kasnije sam se fokusirala na Pripremu osmaka za polaganje prijemnog ispita za upis u srednje skole. Učenici su postizali dobre rezultate pa su me dalje preporučivali. I oni su radili MLM, a nisu imali pojma šta je to? Samo su hteli svojim drugovima da pomognu, ja sam im za uzvrat nagradjivala gratis časovima i svi smo bili zadovoljni! Zar to nije sjajno?

1997. godine sam se uključila u "BIONET", takodje MLM sistem, zdravstveni program. Samo sam proviziju od mreže dobijala oko 4000 dm. Nisam se medju prvima uključila, ali sam lepo razvijala mrežu i više zaradjivala od moje prijateljice koja je mene uključila. Sta iz toga možemo zaključiti?  Ne zarađuje najviše  onaj ko se prvi uključi,  već ko je najviše razvio mrežu! Da bi se razvila mreža mora se puno razgovora obaviti, puno prezentacija, raditi na dubini mreže što nam obezbeđuje stabilnost posla, a naravno i na širini mreže što nam obezbedjuje veće zarade. Veće zarade su, naravno ako pomažemo našim saradnicima da i oni budu zadovoljni svojim zaradama. Na ovaj način se stiču prijateljstva, razvijamo se u dobre osobe, izvlačimo iz sebe najbolje što imamo, postajemo najbolja verzija sebe!!! Zar to nije dobro?

Veliki sam zaljubljenik MLM-a iz bezbroj razloga, neke sam već i navela.
- Potpuno je prirodan posao za koji smo svi rodjeni, a nismo uvek toga svesni!
primer: moji djaci su bili zadovoljni rezultatima na prijemnom ispitu i dalje su me preporučivali.
- Mogu da biram s kim ću raditi, nemam šefa nad sobom i slobodno raspolažem svojim vremenom.
- Ne treba mi kapital sa kojim ću započeti svoj privatni biznis. Jedini kapital koji mi treba je spisak poznanika koji stalno proširujem
- Stičemo nova poznanstva, nove prijatelje, što nas oplemenjuje. Pomažemo drugim ljudima da ostvaruju svoje ciljeve, čime i mi zaslužujemo da budemo bliži našim!
- Ostvarivanjem jednog po jednog cilja dobijamo samopouzdanje, bolje upoznajemo sebe i razvijamo se u najbolje "JA". Rušimo u sebi sve prepreke koje su nas sputavale da se ostvarimo u onome o čemu smo maštali i u cemu smo najbolji u odnosu na samog sebe!

Sve to što sam vam opisala, shvatili ste da mi nije bitan proizvod koji promovišemo, već MOĆ MLM-a!

Kad sam upoznala Scnet, shvatila sam da je to za sada najmoćnije sredstvo koje nam može pomoći da ostvarimo sve naše snove!!! Marketing plan je najjači od svih za koje sam do sada čula! Ideja da se zaradjuje od svega što svaki čovek već svakako mora da kupi! Genijalno! Edukacija savršena,  učimo od najboljih! Poluge sistema kompletne! Šta je više potrebno?!

Jedina prepreka ka našem uspehu smo mi sami! Ako žarko želimo da je prevaziđemo, budimo istrajni, izdrzimo do kraja, rezultati neće izostati!

Dragi čitaoce!  Ako si ovaj tekst do kraja pročitao,  čestitam ti na upornosti! To je znak da imaš sve predispozicije da uspeš. Verujem da sam ti bar malo pomogla u rasvetljavanju MLM-a. Srećno!"

Ljiljana Perovic, profesor matematike u penziji

Razlika izmedju piramide i mreznog marketinga

Sjajan animirani video, koji u par minuta argumentovano objašnjava šta je mrežni marketing i razbija zablude vezane za poistovećivanje piramidalnih sistema sa mreznim marketingom.