Juče, danas, sutra.

Hm, kako započeti članak u kom treba da vam predstavim prošlost, sadašnjost i budućnost? Možda najbolje jednom slikom, jer kažu da slika govori više od 1000 reči.

Krenimo redom. Prvo te ignorišu. 

Krenuli smo u avanturu, avanturu za koju tada verovatno niko nije mogao ni da nasluti kako će se razvijati i gde ćemo do kraja završiti. Bio je prisutan entuzijazam i ništa više. Bili smo mali, spremni da učimo, razvijamo se, suočimo sa svakim izazovom. Sve je započeto, jedino kako je u tom momentu bilo izvodljivo i pristupačno, ručno i na mišiće.

Vidite onaj blokčić na slici, papirnu, sada već ofucanu karticu i neki papirni vaučer, štampan lično (taj vaučer je inače moja prva veća zarada iz sistema odštampan da bih kupio lap-top, ako možete da zumirate videćete da je datum izdavanja 22.12.2011. 15:19:12, dakle mi smo i tada imali softver koji je sve beležio u realnom vremenu ali nije postojala tehnologija koje je to mogla da isprati). E da, tako se vršila kupovina i evidencija po firmama, i to firmama koje su eto imale gazdu koji je mogao da vidi malo dalje od sutra. Velike firme nas tada nisu uzimale za ozbiljno jer nismo bili previse interesantni njima, a i konkurencija nas je gledala sa nipodaštavanjem. Međutim mi smo gurali, napredovali, odlazili u druge gradove pa i države kako bi obavili kupovinu i pokazali da sistem funkcioniše.

Onda ti se smeju.

Nastavili smo da rastemo i vodeći ljudi velikih kompanija su počeli da uviđaju da nas je dobro imate za strateške partnere, jer svakako ne mogu ništa da izgube a imaju mogućnost da dobiju lojalne kupce čiji broj stalno raste.  I tako su počeli sa nama u partnerstvo da ulaze MTS, NIS, MAXI, LILLY, TEHNOMANIJA, FORMA IDEALE, OFFICE SHOES, BN BOS, SPORT VISION i mnogi mnogi drugi kako u Srbiji tako i u drugim državama koje su počele da se otvaraju.

Dakle, oni nam se nisu smejali, postali smo ravnopravni partneri. Dobro ko nam se onda smejao? Smejali ste nam se vi dragi drugari. Smešan i komplikovan vam je bio način kupovine po tim velikim firmama.

Eno vidite na slici lilly vaučer, takve slične su imali maxi, tehnomanija, forma ideale i ostale veliku firme, NIS je imao svoju korporativnu karticu, i da, mi smo morali da se prilagodimo njima i njihovom načinu rada, a za većinu stanovništva su ti vaučeri bili jednostavno prekomplikovani za upotrebu. Ljudi su morali da odu do banke, ubace na svoj račun određena sredstva, sačekaju da im sredstva legnu, pa onda treba da uđu u svoju web kancelariju, poruče te vaučere, sačekaju da fizički preuzmu vaučere i onda sa njima idu i pazare. Većina je rekla, kad bude bilo jednostavnije onda ćemo koristiti sistem (Evo to jednostavno je sad stiglo, tako da vidimo jel to bio samo izgovor onda ili ćete zaista sad kad znate da je jednostavno koristiti sistem). Da, taj proces jeste bio komplikovan da bi se uštedelo par procenata, ali nama koji smo verovali u sve ovo nije bilo teško da na ovaj način kupujemo, jer smo znali da je sve to samo privremeno. Odaću vam jednu tajnu, sve te firme iako imaju ogromne promete, neke i po nekoliko milijardi eura godišnje i dalje koristu takvu tehnologiju plaćanja, nisu ništa promenili. Osim, vidite NISa koji kad je prešao kod rusa promenio ime i boju kartice.

A mi, gde smo mi otišli? Otišli smo u opasne vode, vode kada se bore protiv tebe.

Boom, tehnologija je uznapredovala da može da podrži naš program. Juna 2015te izdajemo naše bezkontaktne kartice, vidite onu rozu, srebrnu i zlatnu i našu mobilnu aplikaciju.

Dan danas je ovo vrhunska tehnologija, samo prisloniš karticu na telefon i odradio si plaćanje, ustvari ne da je vrhunska, nego evo pre neki dan sam otišao do banke i podigao novu njihovu karticu, gde mi radnica objašnjava da ima tehnologiju da se samo prisloni na čitač i da je njihov šef prvi to isprobao i da nisu znali iz prve kako da odrade transakciju, da li treba, da li ne treba pin. Mislim se ja u sebi, “e moja ti, ja već 3 godine koristim bezkontaktne kartice i to koje komuniciraju ne samo sa čitačima nego i sa mobilnim telefonima, ali dobro neka si mi rekla šta novo revolucionrano ima u bankarstvu, ipak sam te škole završio pa da budem u toku”. Zlatna je tada imala trogodišnju važnost tako da moja ističe ako možete da vidite na slici juna 2018te. Posle toga su zlatne počele da se proizvode sa neograničenim trajanjem. Ali tako se sve poklopilo da mi posle juna 2018te ona i neće biti potrebna više, a to ćete saznati do kraja članka, tako da kao da su znali do kad treba da traje.

Paralelno sa razvojem ovog sistem plaćanja, u Makedoniji razvijamo, u saradnji sa njihovom bankom koja je otkupila poštu Makedonije, posebnu bankarsku karticu sa našim softverom unutra, i ovo je jedinstvena kartica u svetu koja na svaku transakciju vraća neki procenat nazad bilo da kupite u firmama koje su partneri sa nama bilo u onim koje nisu. Ljudi, banka je stala iza nas i svaka njihova ekspozitura ili pošta u Makedoniji može da vam izradi ovu karticu, koju koristite kao i svaku drugu.

Trećim razvojnim putem je otišla ekipa iz EU. Oni su napravili partnerstvo sa mastercard sistemom i dobili smo naše mastercard kartice, ali nismo platili masteru da dobijemo njhov žig, nego isti onaj softver pod našom kontrolom ubačen u master karticu. Ljudi, mastercard je stao iza nas. Ni jedna MLM firma u svetu nema svoju master karticu. A mi ne jedan nego dva odvojena projekta smo uradili sa masterom jedan u Rumuniji, a drugi u Madjarskoj, Slovačkoj i Poljskoj.

Dobro gde je tu borba, ovo je sve razvoj? 
Pa, kad krenete da radite nešto što niko nikad u svetu nije uradio, normalno da dođe do zavisti, sujete, ispliva pravo lice na površinu, tako da su počele da se vode borbe, kako se to kod nas voli reći, sa domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima. Neću o njima da trošim puno reči, ovi što su pokušali da rasture sistem iznutra su se povukli, otišli svako na svoju stranu. I dobro je što se razvrstalo žito od kukolja (neko mi je jednom pisao kako u našoj delatnosti su loši ljudi, prevaranti i slično. To nema veze sa delatnošću, generalno imaš dobre i loše ljude. Kao što ima dobrih i loših advokata, doktora, čak i političara ima dobrih, kao što ti neki trgovac na pijaci nekad uvali nešto trulo ako može, tako i kod nas uđu neki manje vredni ljudi, misleći da mogu preko noće da se obogate, pa kad vide da ovo nije ta priča i da ovde treba da se radi, otpadnu sami).

Ovi spoljašnji kočničari, koriste se prljavim stvarima, spinuju činjenice, koriste stvari koje samo njima odgovaraju, pokušavajući da nam eventualno naštete. Ali mi guramo napred, u BiH smo bili najdrastičniji gde je naš direktor uzeo i lepo tužio i dobio na sudu te koji su nešto pričali loše bez argumenata. U ostalim državama jednosatvno ignorišemo takve pojave jer se radi o pojedincu. Mada mi je taj pojedinac fascinantan, piše navodno volonterski tamo nešto protiv nas, gubi vreme, energiju. Mislim ako već ima toliko slobodnog vremena ima mnogo stvari za koje se vredi boriti. Ok, apsolutno podržavam njegovu borbu protiv piramidalnih prevara i nek nastavi sa tim, ali nek uzme npr. i teme, nezaposlenosti, odliva mozgova, krađe beba iz porodilišta, lopovluka na vlasti, neka piše npr. o deci koja su obolela posle vakcinacije i neka ispita recimo taj deo oko farmako mafije ako je već toliko pravičan i želi da pomogne ljudima ili ako sme neka piše protiv punjenja budžeta tako što skidaju ljudima kožu s leđa, policajci pecajući da udare kaznu i ispune normu ili poreski inspektori koji jadni moraju po nalogu da pune budžet ili protiv ovih iz parking servisa koji ti dižu auto iako ima 3 puta manje parking mesta od automobile (sad su se ubili od posla kad je bio poljoprivredi sajam u NS-u), udari po parking servisu npr. druže, ili nek se bori za očuvanje tradicije i porodice, očuvanje Kosova na kraju krajeva, sve ove teme su mnogo veće od jedne priče o udruženju potrošača koja je krenula iz Srbije. Neka ponudi rešenje ljudima a ne samo da kritikuje. Ljudi, pa samo u Srbiji je npr. napravljeno preko million kuća, pa opet može da vam dođe jedan dan pijan majstor i kad završi vi vidite da vam jedan zid kriv, a opet ponavljam million kuća napravljeno samo kod nas. A mi pravimo nešto što niko nikad nije uradio i očekujete da u nesavršenom društvu mi sve uradimo bez greške, aj se malo uozbiljimo.

Kažem, ne obaziremo se mi puno na tog pljuvača nego guramo svoju priču i borimo se za isitnu, pa smo u skladu sa tim početkom 2017. izdali knjigu "pismo glava" i skraćenu verziju knjigu "glava", kako bi bar malo ljudima otvorili vidike šta je to uopšte mrežni marketing i razbili predrasude koje su najčešće nastale iz neinformisanosti. A već smo počeli da je prevodimo i na druge jezike.

I onda pobeđuješ.

2. jun 2018. godine. Budućnost će doći i otićemo negde gde možda ni najveći sanjari nisu maštali. Dobijamo mobilnu aplikaciju koja će da objedini sve. Sve što će biti potrebno da bilo ko bude u sistemu i da koristi benefite sistem jesta da svoju već postojeću karticu iz koje god banke da ima, poveže sa tom aplikacijom i kad god nešto kupi u partnerskoj firmi automatski će moći da dobije popust.

Dakle neće više morati da se nose papirni vaučeri i da se ručno vrši evidencija kao sa druge slike, niti da se čekaju vaučeri velikih firmi kao sa treće, čak nećemo više imati potrebu ni za našim karticama (što ne znači da vi koji imate bilo koju našu karticu treba sad da je bacite, sačuvajte je kao deo istorije, pa ko zna možda za 10-20 godina na nekim humanitarnim aukcijama će neko dati hiljade i hiljade eura za tu karticu, jer je bila deo istorije), ljudi neće morati ništa da promene, sistem će biti lako dostupan i primenljiv za široke narodne mase, svi će imati šansu da ga lako koriste, da ostvaruju uštede i zarade.

A 2020.-2022., šta će biti ne znam, dokle će tehnologija otići ne možemo ni da zamislimo, nadam se da nas neće čipovati i da nećemo plaćati tako što nam očitaju barcode sa podlaktice ili od negde, nadam se da ćemo ostati svoji, ali se isto nadam da ćeš ti dragi čitaoče tada biti korak bliže ili ćeš već ostvariti svoje zacrtane ciljeve.

Stani, razmisli, gde si bio 2010.,2014., gde si sada, jel ti se sviđa kako napreduješ u svom životu, jel misliš da si ispunio sve svoje potencijale ili ipak misliš da vrediš više, da još uvek imaš šta da daš i pružiš, prvo sebi, svojoj porodici, pa posle državi i celom svetu. Ako imaš ideju kako ćeš to u budućnosti da uradiš, ja ti čestitam i želim ti svu sreću da u tome uspeš, ako pak imaš želje, motive ali ne vidiš ovog momenta alat kako da do toga dođeš, možda ti ova prilika može u tome pomoći. Mi koji smo krčili put, smo sve dečije bolesti preležali, sada je došao onaj najslađi deo i svi su dobrodošli da nam se pridruže, na vrhu ima mesta za sve, ionako je razuđen ovakvim društvenim sistemom koji je sada aktuelan.

Ako nekog posebno zanima vreme i mesto ove promocije ili ga zanima kako i on može učestvovati u samom sistemu i imati koristi od njega, neka mi slobodno piše na gorjanilijevski88@gmail.com rado ću mu odgovoriti na sva pitanja.

Srdačan pozdrav i puno uspeha u životu

Gorjan Ilijevski

Piramide, još u Bosni? Opet neke piramidalne prevare.

Znate ono? "Čuj čito, odo". E tako će i ovo biti članak o tome da ne samo da smo čuli za to nego da smo proverili lično, usput proslavili smo i 7 godina postojanja naše firme u BiH.

Prošlo je od tada već mesec dana, tako da utisci su se slegli i mogu vam pisati bez euforije i pristrasnosti koja bi sigurno bila prisutna da sam članak napisao odmah po povratku.

Krenusmo rano ujutru iz Novoga Sada, autobus pun ljudi željnih novih znanja, iskustava, koji još uvek imaju snove i žele još nešto više da urade u životu. Prvu pauzu napravismo u etno selu "Sunčana reka", neću sada o njemu da pričam, nije tema članka, ali otiđite, pogledajte, popite kafu, za svaku preporuku, uz Drinu nadomak Loznice se nalazi.

Nastavili smo dalje i tu već na granici nas je sačekao prvi izazov, koji je možda mogao da nas odmah lepo pošalje nazad kući jer nam čika na granici lepo sve objasnio i šta onda mi dalje ima da idemo da proveravamo jel ima il nema. Šta se tu zbilo na granici? Naime, poneli smo 100-150 knjiga "glava ili pismo", za naše kolege iz BiH, e sad mogao je svako od putnika da stavi po 2-3 u lični prtljag i da prođemo tako preko granice, ali mi smo ostavili to u paketu, što je čika carinik jedva dočekao i počeo da filozofira o carini i ostalom. Rekoh tamo "pa unosimo znanje, obogaćujemo ljude, tako da eto dobiće država novu vrednost". Tek on odgovara, "kakvo znanje, marketing, menadžment, to su one prevare, odkad su nam to uveli propali smo". Rekoh "propali smo mi odkad su nas razjedinili ali nema veze".
Nastavi on da lista tu knjigu i da tvrdi pazar, video je da se nedamo, da neće dobiti nikakav mito, ništa. Nastavili smo da pričamo, rekoh: "ajde pijatelju pusti nas, 50 ljudi čeka da vidimo piramide u Visokom, imamo zakazanu turu, zakasnicemo". Tek će on na to: "piramide, pa to još veća prevara". Rekoh: "super, onda idemo tamo da platimo porez na budale, tako da eto to računajte kao carinu". I ništa, vidi on da nismo normalni i pusti nas.

Nastavismo putečestvije dalje, u Vlasotincu lokalna policija jedva dočekala neopreznost našeg vozača i zaradila dnevnicu. Stigosmo mi i do tog Visokog, usput atmosfera u autobusu se zahuhtavala.
Ušli smo prvo u tunele koji se nalaze par kilometara od same piramide, na njima se i dalje radi i još uvek nisu svi otkriveni, ali ovo što je do sada obezbeđeno za posetioce je svakako dovoljno da se vidi da tu ima nečeg i da to nije nastalo prirodnim putem, niti su meštani to tek tako iskopali u zadnjih par godina pa čak i da su iznajmili "krtica brigadu". Neću da vas ubeđujem, otiđite, obiđite te tunele, dobićete puno informacija od vodiča, i nadisaćete se zdravog vazduha i puno drugih lekovitih efekata ćete dobiti, ali opet kažem, nemojte verovati meni, prošetajte tih sat vremena kroz tunele. Ja kad sam izašao prodisao sam, bukvalno nisam ni znao da mogu tako duboko da dišem i kad smo se posle penjali do piramide, a uspon nije bio mali, nisam se ni zadihao. A to je bila samo jedna poseta tunelu, postoje svedočanstva o izlečenju ozbiljnih bolesti nakon nekoliko poseta tunelima...

Posle izlaska iz tunela kad se ekipa okupila jer smo bili velika grupa pa smo išli sa 3 vodiča, krenuli smo da pogledamo i to kamenje za koje pričaju da je piramida.

Tamo nas je dočekao nasmejani, uslužni, mladi vodič koji nam je u nekih sat i po ispričao sve do sada otkriveno i planove za budućnost. Znate, pošto je iznad te piramide metar zemlje koja se tu vremenom taložila i šuma je nikla, a oni to otkopavaju bez pomoći države, nego volonterski i šta sakupe od donacija, trebaće im još 20 godina ovim tempom da sve očiste i da onda imate da vidite piramidu kao u Egiptu na primer. A ova je i veća i starija i pravilnije napravljena od tih tamo svima poznatim piramidama.

Evo jedna slika, šta je iskopano, dakle popeo sam se gore, 30-40 metara sam od grupe i predavača, zaista odao po tim blokovima, inače ti blokovi su takve čvrstine da današnja tehnologija ne može da ih napravi, ali za sve te informaciji, otiđite i poslušajte sami, ja nisam kompetentan da vam o tome pričam. Vi, prijatelji iz Srbije koji čitate sve ovo, pre nego što se nasmejete i kažete da su ovo gluposti, setite se da i mi imamo sličnu gradjevinu, zove se Rtanj, tako da ako se budemo smejali drugima, nemojte se čuditi da će se ostali smejati i nama kad mi krenemo ozbiljno da ispitujemo Rtanj.
Ili vi prijatelji iz Makednije, ovo sam uslikao kad sam se spuštao niz Pletvar iz Prilepa, dolina, trougao, možda jeste, možda nije, ali ne smejmo se tuđem jer nas sutra možda ista sudbina čeka. To što su nas razjedinili ne znači da ne možemo da se ujedinimo oko nekog projekta i izguramo ga do kraja. Idite, vidite pa sami donesite sud, jel ono stovrila neka inteligencija ili je nastalo prirodnim putem, usput ponesite ašov i pomozite "arheološkom parku Bosanska piramida Sunca" da se što pre to sve očisti i onda donese odluka na osnovu svih informacija.

Posle obilaska došli smo u Sarajevo, smestili su u hotel, malo osvežili i išli kud koji mili moji, većina naravno na Baščaršiju na 10 u pola s lukom.
Elem, ujutru smo se spremili i krenuli prema hotelu "Hollywood" gde se održavao seminar. A to je druga stvar zbog koje smo pošli na ovaj put ili treća ako računamo ćevape.

O seminaru vam neću puno pričati, u jednom od prošlih članaka imate malo detaljniji izveštaj sa jednog od seminara na Balatonu. Uglavnom, puno energije, Goran Kapor koji kao i uvek sa oduševljenjem i puno entuzijazma sve ovo nosi i prenosi, njegovo sjajno predavanje. Onda je u jednom bloku odato priznanje partnerskim firmama koje sa nama sarađuju, 10 najačih firmi u našem partnerskom pulu.
Od lanaca benzinskih pumpi, robe široke potrošnje, mobilne telefonije, osiguranja, računovodstvene agencije, firme za tehniku, najvećeg kompleksa hotela, do arheološkog parka Bosanska piramide Sunca, čiji predstavnik iako je bio najmlađi na mene je ostavio najjači utisak. Sve kompanije su dobile plakete, knjige, kao znak zahvalnosti na saradnji koja će se još jačim intezitetom nastaviti i u budućnosti. Ustvari, predstavnici tih kopmanije koji su svi giganti u svojim oblastima su bili malo zbunjeni i zatečeni veličinom naše kompanije. Jer zamislite, nedelja, 500 ljudi došlo, ceo dan sedi sluša predavanja i još je za to moralo da plati ulaz, a nije bilo obavezno. Oni znaju, da se u njihovim kompanijama organizuje neki edukativni seminar, za slobodan dan, još da moraju da plate i da nije obavezan da verovatno niko ne bi došao. A mi smo imali ljude ne samo iz BiH i Srbije, nego iz Makedonije, Hrvatske, Švajcarske, Švedske, Slovenije, Crne Gore...

Na pauzi između predavanja uz muzički program na repertoaru je bila i preukusna rođendanska torta. Posle toga, dodela priznanja za nove karijerne pozicije, preko 150 ljudi je izašlo na binu da im se oda priznanje za uspeh, od novih karijera 2,3 do karijera 7. Seminar su kao i uvek svojim sjajnim predavanjima zatvorili Robert Paušić i dr. Nikola Čanak.

Tu naravno nije bio kraj seminara, spustili smo se dole u restoran gde smo imali sjajnu večeru uz nekoliko pevača koji su pravili štimung. Naravno večera kako i dolikuje bosanskoj gostoljubivosti, sa neograničenim jelom i pićem... Nažalost pošto nas je čekao put nazad za Srbiju, nismo mogli da ostanemo do fajronta, ali ispravićemo to neki naredni put.

Ni to nije bio kraj našoj avanturi, u povratku u autobusu smo imali nastupe dobrovoljaca na mikrofonu i moglo se čuti dosta lepih priča, novih odluka, nove energije, motivacije, ciljeva. I naravno, nama dobro poznata lica carinika, jedva su dočekali da u papirologiji nađu neku grešku, neku ne napisanu rečenicu. Takav je prekršaj bio da je taj carinik guglao pola sata po zakonu da vidi šta da radi, tu su nas jedno sat i po vremena držali, opet tvrdili pazar. Aj, na kraju smo im dali harač, jer kako kažu moraju da pune budžet države. Bili su arogantni, bezborazni, ali nas ništa nije moglo da izbaci iz takta posle onakve energije, ali nisam ni ja baš neko koga mogu tako na viku da uplaše (prijatelji iz BiH znam da imate uticajne ljude tamo, a ja sam uzeo brojeve značaka od njih, pa eto čisto bi mogli da im skrenete pažnju na ponašanje za neki drugi put, a taj harač što su pokupili bi mogli da sakupe između sebe i recimo uplate u fondaciju Bosanska piramida Sunca, da i oni malo pripomognu bržem iskopavanju), eto čisto jedan predlog :).

Sad treba neki zaključak posle svega ovoga da vam iznesem, najbolje da odete do Visokog i procenite sami. Mi ćemo svakako ići opet i na seminar i do Visokog. A oni koji su išli sa nama ali im nešto nije bilo po volji za vas je obavezna revakcinacija MLM vakcinom (eto da ne bude da ne podržavam vakcine da me prozivaju, vidite, čak i ove trovalentne promovišem).

Do sledećeg čitanje, pozdrav i svako dobro, obećavam da za naredni članak nećete čekati godinu dana.

Gorjan Ilijevski