Evo, konačno i ja da nešto napišem na blogu koji vodim.
Došao i ja taj dugo čekani vikend 17.-19. Mart 2017. Međunarodni seminar u Tihanjiju na Balatonu. Pored sjajnih domaćina mađara, skupili su se ljudi sa ex-Yu prostora, Rumunije, Slovačke, Poljske, Švajcarske, Švedske, pa čak i sa drugog kontinenta, iz daleke Bocvane. Nekome je to bio prvi seminar, nekome treći, nekome trideset treći. U svakom slučaju svako je došao tu po nešto. Neko po edukaciju, neko po energiju, neko po odluke kao što naslov kaže, neko po priznanja, neko na druženje i osećaj pripadnosti, neko po sve to zajedno.
Lideri iz raznih država i regiona su organizovali prevoz za svoje ekipe, mi iz Novog Sada smo krenuli četvrtak na petak nešto iza ponoći. Svratili smo do Bečeja po nekoliko saradnika i uputili se ka Tihanjiju. Već oko 9h ujutru smo bili tamo i vrlo brzo smo ušli u sobe zahvaljujući sjajnim organizatorima. Imali smo slobodno do 5h popodne, neko je to koristio za kupanje, đakuzi i saunu, drugi za šetnju i upoznavanje okoline, treći za konsultacije sa saradnicima sa kojima se ne vide često.
U 5h popodne smo imali sjajno predavanje od osobe koja je najbrže postigla najviše rezultate u sistemu od gospodina Vodlija Žolta. Ispričao nam je svoju priču, ko je bio, šta je radio, usponi, padovi, gde je sad. Svako od slušalaca ga je doživeo na svoj način i prihvatio ono što je njemu u tom momentu bilo najpotrebnije. Meni je kroz celo njegovo predavanje ostalo to da je od malih nogu imao jasan cilj, motiv. Tačno je znao šta želi da uradi u životu, nije znao način ali je imao goruću želju i neverovatnu upornost, ta upornost i konzistentnost su ga i u našem sistemu dovela na sadašnju poziciju.
Posle toga ja usledila večera, a onda i žurka u holu hotela u organizaciji ekipe iz Kragujevca, sa kojima je uvek zagarantovan sjajan provod. Žurka nije trajala do ranih jutarnjih sati jer smo ipak trebali biti spremni i odmorni za sutrašnji dan, koji je bio centralni dan seminara.
Subota jutro, doručak, spremanje za seminar od 9h do 10h, registracija ljudi za seminar, od 10h je seminar već počeo na zaista spektakularan način. U tim momentima i mene obaveštavaju da se spremim da ću i ja imati priliku da pričam na seminaru. Pogledam raspored, super, imam dve pauze do tada, taman dovoljno vremena da spremim da kažem nešto pametno pred skoro 1000 ljudi. Naravno da nisam mogao da odbijem tu priliku i čast iako to do sada nisam nikad radio.
Elem, prvo predavanje, Dr. Nik. Kao i uvek sjajan, nadahnut, pun znanja, ne samo teorijskog nego i praktičnog, ko ga nije slušao, evo link sa jednog ranijeg predavanja pa poslušajte, ono što on priča je primenljivo u svim sferama života i svakako vam može pomoći. Šta reći, dvostruki doktor nauka, održao stotine seminara, desetine knjiga napisao, morate ga čuti, rečima vam ne mogu preneti njegov uticaj na razvoj svih nas u sistemu.
Zatim su došli sjajni Rumuni na čelu sa Radu Šerbanom, direktorom firme u Rumuniji, ali i osobom koja je opet legenda tamo u mnogo širim okvirima. Uvek ima savete koje su tako jednostavni a tako otvaraju oči, pun životnog iskustva.
Posle pauze za sendviče, došao je na red i blok sa pričama ljudi sa ex-Yu prostora. Prvo su na binu izašli Goca Radovanović, Ljiljana Krsmanović i ja. Odlučeno je da ja kao najmlađi probijam led i prvi pričam. Ne znam šta sam tačno pričao, znam da sam imao sjajnog prevodioca na mađarski, Roberta Paušića, i znam da mi je dosta ljudi čestitalo i iznenadilo se kako sam to dobro izveo, ovim putem im se zahvaljujem još jednom na čestitkama. Zatim Ljiljana Krsmanović, na žalost nije imala puno vremena da iznese sve ono što ona iznosi, ali njena priča uvek otvara um i budi, Goca Radovanović, sa jednostavnim životnim primerima razdrma i natera na razmišljanje, tako je bilo i sad.
Zatim na red dolazi bračni par Jovčić, Željka i Nemanja, puni životnog iskustva i saveta koji uvek dobro dođu u izgradnji posla. Posle njih ex-Yu ekipu zatvaraju još jedan bračni par, Goran i Nada Kapor, iz Sarajeva, ljudi koji vode firmu u BiH i koji uvek imaju nadahnjujuća predavanja, svesni su šta se dešava u svetu i oko nas i svim silama se trude da otvore oči širokim narodnim masama.
Usledilo je predstavljanje poslednje u nizu države koja je zvanično otvorena, Slovačke, pa zatim pauza i blok sa Mađarskim predavačima ili bolje rečeno predavača koji pričaju mađarski. Pre predavača iz svih ovih država bio je deo sa predstavljanjem same države i kulturno-umetničkim društvima sa igrama iz tih država. Rekao sam predavači koji pričaju mađarski, jedan je bio Bodo Barnabaš, osoba puna energije i znanja čija predavanja nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, dok je drugi predavač bio Robert Paušić, osoba koja nosi i gradi ovaj sistem i neko ko vrlo često više veruje u nas od nas samih.
Zatim je usledio deo vezan za priznanja, ali pre toga je predstavljen humanitarni rad kompanije koja je pomogla u pravljenju kampa za decu iz domova preko leta i poslat poziv da se skupe sredstva kako bi se što bolje pomoglo i ovog leta tim mališanima. (Ja sam to veče rekao Babiki, direktorici mađarske kompanije, sjajnoj osobi, da sve moje provizije koje su se u zadnjih par godina skupile u Mađarskoj preko raznih bonusa i slično, prebaci u taj fond.)
I onda ta dugo čekana priznanja, redom su na binu izlazile nove karijere 7,6, zatim karijere 5, pa 4, posle toga nije bilo mesta na bini koliko je mnogo bilo novih karijera 3 i 2, tako da su se one skupile ispred bine da podele radost zbog svog uspeha, slikaju se, dobiju čestitke, priznanje i sve što uz to ide, značke će im ako već nisu biti dodeljene na državnim seminarima, jer bi se do ujutru odužilo da su se tamo svima značke delile.
Time je zvanični deo seminara i zatvoren. Posle toga smo imali neko vreme da se odmorimo, presvučemo, dok se ta hala nije pretovrila u dvoranu za večeru i žurku. Večera je počela oko pola 10h, sa neograničenim jelom i pićem do ujutru što se kaže. Na bini su se smenjivali razni izvođači, bio je zadovoljen svačiji ukus, sjajna žurka, u stvari svaka naša žurka je sjajna.
Sutradan usledio je doručak, ja sam iskoristio vreme do predavanja koje smo imali od 11h da se jos jednom okupam i obidjem saunu. U 11h predavanje za ljude sa ex-Yu prostora koje je vodio Dr. Nik. Zašto kažem vodio, zato što je to bila interakcija sa svima nama, i opet sjajni saveti šta treba da uradimo u narednih mesec, dva, tri, do kraja godine i otklanjanje nedoumica oko načina kako to uraditi. Po drugim salama su održavana predavanja za ljude sa drugih govornih područja opet od nekih njihovih uticajnih predavača.
Posle predavanja, usledilo je pakovanje i polazak nazad. Ali tu se seminar nije završio, u autobusu, čule su se divne priče, svi koji su hteli su na mikrofonu pričali o svojim utiscima sa seminara, planovima za dalje, čule su se neke životne priče ljudi koji su duže ili kraće tu ali za koje nikad nismo čuli, neki ljudi su tad prvi put držali mikrofon posle 30 godina ili uopšte pričali pred toliko ljudi, tu u tim pričama stvarali su se neki novi predavači za neke nove seminare.
Sledeći medjunarodni seminar je verovatno na istom mestu sledećeg marta, ali pre toga u septembru ćemo imati jedan regionalni seminar, vrlo verovatno u Grčkoj, dok će se svakog meseca po svim državama organizovati državni seminari, na kojima će se donositi neke nove odluke. Sledeći takav u Srbiji je u nedelju 9. Aprila u Novom Sadu, pa slobodno dođite da se sami uverite šta mi to ustvari radimo i učimo.
Sve najbolje sa željom da odluke koje ste doneli sprovedete u delo.
Gorjan Ilijevski
