Piramide, još u Bosni? Opet neke piramidalne prevare.

Znate ono? "Čuj čito, odo". E tako će i ovo biti članak o tome da ne samo da smo čuli za to nego da smo proverili lično, usput proslavili smo i 7 godina postojanja naše firme u BiH.

Prošlo je od tada već mesec dana, tako da utisci su se slegli i mogu vam pisati bez euforije i pristrasnosti koja bi sigurno bila prisutna da sam članak napisao odmah po povratku.

Krenusmo rano ujutru iz Novoga Sada, autobus pun ljudi željnih novih znanja, iskustava, koji još uvek imaju snove i žele još nešto više da urade u životu. Prvu pauzu napravismo u etno selu "Sunčana reka", neću sada o njemu da pričam, nije tema članka, ali otiđite, pogledajte, popite kafu, za svaku preporuku, uz Drinu nadomak Loznice se nalazi.

Nastavili smo dalje i tu već na granici nas je sačekao prvi izazov, koji je možda mogao da nas odmah lepo pošalje nazad kući jer nam čika na granici lepo sve objasnio i šta onda mi dalje ima da idemo da proveravamo jel ima il nema. Šta se tu zbilo na granici? Naime, poneli smo 100-150 knjiga "glava ili pismo", za naše kolege iz BiH, e sad mogao je svako od putnika da stavi po 2-3 u lični prtljag i da prođemo tako preko granice, ali mi smo ostavili to u paketu, što je čika carinik jedva dočekao i počeo da filozofira o carini i ostalom. Rekoh tamo "pa unosimo znanje, obogaćujemo ljude, tako da eto dobiće država novu vrednost". Tek on odgovara, "kakvo znanje, marketing, menadžment, to su one prevare, odkad su nam to uveli propali smo". Rekoh "propali smo mi odkad su nas razjedinili ali nema veze".
Nastavi on da lista tu knjigu i da tvrdi pazar, video je da se nedamo, da neće dobiti nikakav mito, ništa. Nastavili smo da pričamo, rekoh: "ajde pijatelju pusti nas, 50 ljudi čeka da vidimo piramide u Visokom, imamo zakazanu turu, zakasnicemo". Tek će on na to: "piramide, pa to još veća prevara". Rekoh: "super, onda idemo tamo da platimo porez na budale, tako da eto to računajte kao carinu". I ništa, vidi on da nismo normalni i pusti nas.

Nastavismo putečestvije dalje, u Vlasotincu lokalna policija jedva dočekala neopreznost našeg vozača i zaradila dnevnicu. Stigosmo mi i do tog Visokog, usput atmosfera u autobusu se zahuhtavala.
Ušli smo prvo u tunele koji se nalaze par kilometara od same piramide, na njima se i dalje radi i još uvek nisu svi otkriveni, ali ovo što je do sada obezbeđeno za posetioce je svakako dovoljno da se vidi da tu ima nečeg i da to nije nastalo prirodnim putem, niti su meštani to tek tako iskopali u zadnjih par godina pa čak i da su iznajmili "krtica brigadu". Neću da vas ubeđujem, otiđite, obiđite te tunele, dobićete puno informacija od vodiča, i nadisaćete se zdravog vazduha i puno drugih lekovitih efekata ćete dobiti, ali opet kažem, nemojte verovati meni, prošetajte tih sat vremena kroz tunele. Ja kad sam izašao prodisao sam, bukvalno nisam ni znao da mogu tako duboko da dišem i kad smo se posle penjali do piramide, a uspon nije bio mali, nisam se ni zadihao. A to je bila samo jedna poseta tunelu, postoje svedočanstva o izlečenju ozbiljnih bolesti nakon nekoliko poseta tunelima...

Posle izlaska iz tunela kad se ekipa okupila jer smo bili velika grupa pa smo išli sa 3 vodiča, krenuli smo da pogledamo i to kamenje za koje pričaju da je piramida.

Tamo nas je dočekao nasmejani, uslužni, mladi vodič koji nam je u nekih sat i po ispričao sve do sada otkriveno i planove za budućnost. Znate, pošto je iznad te piramide metar zemlje koja se tu vremenom taložila i šuma je nikla, a oni to otkopavaju bez pomoći države, nego volonterski i šta sakupe od donacija, trebaće im još 20 godina ovim tempom da sve očiste i da onda imate da vidite piramidu kao u Egiptu na primer. A ova je i veća i starija i pravilnije napravljena od tih tamo svima poznatim piramidama.

Evo jedna slika, šta je iskopano, dakle popeo sam se gore, 30-40 metara sam od grupe i predavača, zaista odao po tim blokovima, inače ti blokovi su takve čvrstine da današnja tehnologija ne može da ih napravi, ali za sve te informaciji, otiđite i poslušajte sami, ja nisam kompetentan da vam o tome pričam. Vi, prijatelji iz Srbije koji čitate sve ovo, pre nego što se nasmejete i kažete da su ovo gluposti, setite se da i mi imamo sličnu gradjevinu, zove se Rtanj, tako da ako se budemo smejali drugima, nemojte se čuditi da će se ostali smejati i nama kad mi krenemo ozbiljno da ispitujemo Rtanj.
Ili vi prijatelji iz Makednije, ovo sam uslikao kad sam se spuštao niz Pletvar iz Prilepa, dolina, trougao, možda jeste, možda nije, ali ne smejmo se tuđem jer nas sutra možda ista sudbina čeka. To što su nas razjedinili ne znači da ne možemo da se ujedinimo oko nekog projekta i izguramo ga do kraja. Idite, vidite pa sami donesite sud, jel ono stovrila neka inteligencija ili je nastalo prirodnim putem, usput ponesite ašov i pomozite "arheološkom parku Bosanska piramida Sunca" da se što pre to sve očisti i onda donese odluka na osnovu svih informacija.

Posle obilaska došli smo u Sarajevo, smestili su u hotel, malo osvežili i išli kud koji mili moji, većina naravno na Baščaršiju na 10 u pola s lukom.
Elem, ujutru smo se spremili i krenuli prema hotelu "Hollywood" gde se održavao seminar. A to je druga stvar zbog koje smo pošli na ovaj put ili treća ako računamo ćevape.

O seminaru vam neću puno pričati, u jednom od prošlih članaka imate malo detaljniji izveštaj sa jednog od seminara na Balatonu. Uglavnom, puno energije, Goran Kapor koji kao i uvek sa oduševljenjem i puno entuzijazma sve ovo nosi i prenosi, njegovo sjajno predavanje. Onda je u jednom bloku odato priznanje partnerskim firmama koje sa nama sarađuju, 10 najačih firmi u našem partnerskom pulu.
Od lanaca benzinskih pumpi, robe široke potrošnje, mobilne telefonije, osiguranja, računovodstvene agencije, firme za tehniku, najvećeg kompleksa hotela, do arheološkog parka Bosanska piramide Sunca, čiji predstavnik iako je bio najmlađi na mene je ostavio najjači utisak. Sve kompanije su dobile plakete, knjige, kao znak zahvalnosti na saradnji koja će se još jačim intezitetom nastaviti i u budućnosti. Ustvari, predstavnici tih kopmanije koji su svi giganti u svojim oblastima su bili malo zbunjeni i zatečeni veličinom naše kompanije. Jer zamislite, nedelja, 500 ljudi došlo, ceo dan sedi sluša predavanja i još je za to moralo da plati ulaz, a nije bilo obavezno. Oni znaju, da se u njihovim kompanijama organizuje neki edukativni seminar, za slobodan dan, još da moraju da plate i da nije obavezan da verovatno niko ne bi došao. A mi smo imali ljude ne samo iz BiH i Srbije, nego iz Makedonije, Hrvatske, Švajcarske, Švedske, Slovenije, Crne Gore...

Na pauzi između predavanja uz muzički program na repertoaru je bila i preukusna rođendanska torta. Posle toga, dodela priznanja za nove karijerne pozicije, preko 150 ljudi je izašlo na binu da im se oda priznanje za uspeh, od novih karijera 2,3 do karijera 7. Seminar su kao i uvek svojim sjajnim predavanjima zatvorili Robert Paušić i dr. Nikola Čanak.

Tu naravno nije bio kraj seminara, spustili smo se dole u restoran gde smo imali sjajnu večeru uz nekoliko pevača koji su pravili štimung. Naravno večera kako i dolikuje bosanskoj gostoljubivosti, sa neograničenim jelom i pićem... Nažalost pošto nas je čekao put nazad za Srbiju, nismo mogli da ostanemo do fajronta, ali ispravićemo to neki naredni put.

Ni to nije bio kraj našoj avanturi, u povratku u autobusu smo imali nastupe dobrovoljaca na mikrofonu i moglo se čuti dosta lepih priča, novih odluka, nove energije, motivacije, ciljeva. I naravno, nama dobro poznata lica carinika, jedva su dočekali da u papirologiji nađu neku grešku, neku ne napisanu rečenicu. Takav je prekršaj bio da je taj carinik guglao pola sata po zakonu da vidi šta da radi, tu su nas jedno sat i po vremena držali, opet tvrdili pazar. Aj, na kraju smo im dali harač, jer kako kažu moraju da pune budžet države. Bili su arogantni, bezborazni, ali nas ništa nije moglo da izbaci iz takta posle onakve energije, ali nisam ni ja baš neko koga mogu tako na viku da uplaše (prijatelji iz BiH znam da imate uticajne ljude tamo, a ja sam uzeo brojeve značaka od njih, pa eto čisto bi mogli da im skrenete pažnju na ponašanje za neki drugi put, a taj harač što su pokupili bi mogli da sakupe između sebe i recimo uplate u fondaciju Bosanska piramida Sunca, da i oni malo pripomognu bržem iskopavanju), eto čisto jedan predlog :).

Sad treba neki zaključak posle svega ovoga da vam iznesem, najbolje da odete do Visokog i procenite sami. Mi ćemo svakako ići opet i na seminar i do Visokog. A oni koji su išli sa nama ali im nešto nije bilo po volji za vas je obavezna revakcinacija MLM vakcinom (eto da ne bude da ne podržavam vakcine da me prozivaju, vidite, čak i ove trovalentne promovišem).

Do sledećeg čitanje, pozdrav i svako dobro, obećavam da za naredni članak nećete čekati godinu dana.

Gorjan Ilijevski